Dodela diploma '08

„Ona praznina u meni, koja je tražila drogu, danas više ne postoji.“ – Rekla je Ljubica, koja je ponosno stajala na bini, sa diplomom u rukama, presrećna jer je uspešno završila program rehabilitacije. Posle višegodišnjeg drogiranja heroinom, pokušaja samobistva i porušenog samopouzdanja, ona je konačno postala slobodna!
Tog 1. Aprila, pored Ljubice, još 15 osoba je dobilo diplomu kao potvrdu o uspešno završenom rehabilitacionom programu. Vlada, Ivana, Mix, Ana i ostali, svi oni su se osećali posebno te večeri, a aplauzi koji su bili upućeni njima su se nizali jedan za drugim. Svi oni su došli u Raskršće izgubljeni i očajni u potrazi za novim životom. Do pre samo par godina živeli su samo sa jednim ciljem – a to je: „Kako doći do još jednog fixa“, a danas nastavljaju da grade svoje živote na pravim temeljima, slobodni od zavisnosti.
Te večeri su oni bili zvezde... oni su bili u centru zbivanja, svako je želeo da im čestita, da im uputi nekoliko reči ohrabrenja.
Porodice i prijatelji su bili uz njih a većina nije mogla da sakrije suze radosnice. Bilo je fantastično videti 16 nasmejanih lica, ponosnih na ono što su uradili u svom životu.
U okviru ceremonije bio je priređen i mini koncert novosadske grupe „Drum n Zez“ i plesna numera Sanje Papić – Miss Univerzum 2003 koja je nastupila sa svojim partnerom.
Ovo je četvrta generacija završnika programa a do sada ukupno 79 osoba je završilo celokupan program rehabilitacije.
Ovi momci i devojke su uspeli da se oslobode narkomanije uz vašu pomoć! Raskršće je veoma zahvalno na dosadašnjoj podršci i molitvama.

Ljubica

Zovem se Ljubica i bila sam narkoman koji je izgubio svaku nadu za život.
Heroin sam počela da uzimam sa nepunih sedamnaest godina. Došao je kao odgovor na sva ona pitanja koja su mi se motala po glavi, kao uteha na sve ono što me je bolelo i kao maska na sve što sam htela da sakrijem u sebi. Ubrzo sam došla do zaključka da je heroin sve što mi treba i da je on razlog mog postojanja. Sve što sam gradila, od identiteta do odnosa sa porodicom i prijateljima, gradila sam na tom temelju koji je bio jedna velika laž. Ceo moj život je postao laž.
Nažalost, toga sam postala svesna tek kad sam već uveliko bila zavisna i zaražena hepatitisom C.
Moji roditelji, u želji da mi pomognu, prodali su sve što su imali, ne bi li mi, kako su oni govorili, još malo produžili život. Ništa nije vredelo. Posle svakog pokušaja da se izlečim, svaki put bi bila bliža dnu i spremnija na život ulice.
Krivica zbog svega što radim, a opet nemanje snage da nešto promenim, ubijali su me jednako kao i sama droga.
U to vreme, većina mojih prijatelja je umrla.

Posle četrnaest ipo godina takve agonije, ostala sam potpuno sama i bez ičije podrške. Čak mi je i moj dugogodišnji lekar otvoreno rekao da mi više nema pomoći. Tu je usledio i pokušaj samoubistva...
U očaju, pozvala sam brata da me dovede u Raskršće. Za mesec dana ušla sam u program. Bila sam puna strahova, sumnji i predrasuda.
Međutim, ljubav i zainteresovanost osoblja i drugih devojaka za mene, ulivali su mi poverenje koje sam odavno izgubila u ljude. Dobila sam priliku da upoznam sebe onakvu kakva stvarno jesam, da se suočim sa stvarima od kojih sam pomoću heroina bežala, a onda ih i savladam.
Zahvaljujuci programu oslobađala sam se destruktivnih misli i ugrađivala u sebe nove, pozitivne stavove. Stekla sam prijatelje kakve pre nisam imala, a moja porodica je dobila nazad svoje mesto u mom životu koje joj je heroin oduzeo. Moja braća se više ne stide mene, naprotiv, srećni smo kad smo svi na okupu.
Ona praznina u meni koja je tražila drogu, više ne postoji.
Ova moja životna priča ne bi imala ovakav kraj niti bi ikada bila ispričana da mi Raskršće nije otvorilo vrata kad su sva druga bila zatvorena za mene. Danas sam jako srećna i potpuno uverena da je narkomanija za mene samo ružna proslost!

Izgradnja se nastavlja!

Ovog proleća se nepresano radi na izgadnji ženskog rehabilitacionog centra... Stavljeni su prozori, vrata, elektroinstalacije, čak je i sagrađena ograda oko imanja, a najnovije je da se trenutno malterišu spoljni zidovi. Naravno, centar napreduje onoliko koliko finansije to dozvoljavaju, a ostalo je još mnogo toga da se uradi da bi se otpočelo sa radom. Trenutno u ženskom rehabilitacionom centru koji se odvija u iznajmljnoj kući, boravi 12 devojaka a prelaskom u novi objekat očekuje se dodatnih 8 slobodnih mesta. Takođe, u novom objektu Raskršće će imati mogućnost da prima majke zajedno sa decom što trenutno nije slučaj.
Potrebno je da se u što kraćem roku završi izgradnja novog objekta što bi bilo od višestrukog značaja za osobe pogođene problemom narkomanije i zato apelujemo na Vašu pomoć i molitve.